Tržište testiranja softvera se poslednjih godina menja u pogledu potrebnih znanja koje mora da ima jedan QA.
Dok je ranije manuelno testiranje bilo osnova svakog QA tima, danas ta uloga polako gubi na značaju ukoliko QA nema visoko tehničko znanje i znanje automatizacije testova. Manuelni testeri i dalje imaju svoje mesto na projektima gde je potrebno brzo validirati jednostavne funkcionalnosti, ali dugoročno gledano – potražnja za njima postaje sve manja.
Razlog je jednostavan: razvoj softvera je sve dinamičniji, ciklusi isporuke su kraći, a očekivanja korisnika i klijenata rastu. U takvom okruženju, kompanije žele testere koji ne samo da pronalaze greške, već i razumeju ceo razvojni proces i mogu da automatizuju veliki deo posla kako bi mogli da drže korak sa sve bržim razvojnim ciklusima. Tu na scenu stupa QA inženjer sa znanjem automatizacije.
Automatizacija testiranja nije samo trend – ona postaje standard u QA industriji. Alati poput Seleniuma, Playwrighta, Cypressa i sličnih omogućavaju da se naprave stabilni i brzi testovi koji se izvršavaju pri svakoj novoj verziji softvera. Kompanije koje žele da budu konkurentne ne mogu sebi da priušte da se samo manji broj testova izvršava pri svakoj novoj verziji aplikacije usled sporosti manuelnog testiranja. Umesto toga, investiraju u QA inženjere koji znaju da postave framework, napišu test skripte i integrišu ih u CI/CD procese kako bi se skoro svi testovi izvršavali pri svakoj novoj verziji aplikacije bez ili sa jako malo intervencije čoveka u celom procesu.
To ne znači da manuelni tester nema nikakvu budućnost, ali njegova uloga se sve više svodi na ulaznu poziciju – kao odskočna daska ka ozbiljnijem QA inženjeringu. Oni koji se zadrže isključivo na manuelnom testiranju rizikuju da za nekoliko godina budu u potpunosti potisnuti sa tržišta.
Zaključak je jasan: ko želi da ostane konkurentan u svetu QA-a mora da ide u pravcu automatizacije. Znanje programiranja, poznavanje alata i razumevanje procesa razvoja softvera više nisu dodatna prednost – to je osnovni preduslov da bi se uopšte našlo i zadržalo mesto na tržištu rada.